|
|
|
ПОДЕЉЕНА
МИШЉЕЊА О НАЦРТУ ЗАКОНА О ДЕНАЦИОНАЛИЗАЦИЈИ
Власници неће што држава нуди
Закон предвиђа да се бивши власници обештете новчано - путем обвезница,
али ови грађани сматрају да ће неправда бити исправљена само ако им
се имовина врати у натури
Ових
дана, према обећањима из Министарства финансија Владе Србије, биће представљен
нацрт закона о денационализацији. Како је рекао министар Божидар Ђелић
ова власт је идеолошки потпуно за исправљање неправде учињене људима
чија је имовина национализована, али су стварне могућности нешто друго.
Парадокс
Страни
држављани - власници имовине код нас су заштићени и њихова имовина
се не продаје јер њихове владе штите интересе својих грађана,
истиче Гргуревић.
- Њихова имовина и сада није, нити може бити, предмет денационализације.
Тако је спречена продаја и Митићеве рупе и плаца у Раићевој улици,
за шта се заложила америчка амбасада, јер је власник амерички
држављанин. Грађани Србије који су власници имовине немају заштиту
своје владе. То је парадокс. Ствар је у томе да Влада Србије не
поштује основна људска права - каже Гргуревић.
|
-
Морамо бити реални и не давати лажна обећања. Наш предлог је да се бивши
власници новчано обештете путем обвезница, јер је враћање имовине у
натури врло сложено, пошто се поставља питање шта с онима који су у
међувремену постали власници станова, објеката и другог - рекао је Ђелић.
Прошлонедељни протест власника и наследника одузете имовине имао је
јасну поруку да они неће прихватити обвезнице, као и то да ће се за
заштиту својих права, уколико власт и даље остане глува, обратити међународним
организацијама.
Обратили смо се Лиги за заштиту приватне својине и људских права за
податак о укупној вредности одузете имовине. Председник Лиге Славенко
Гргуровић нам је рекао да је питање финансијских показатеља вредности
одузете имовине у Србији у овом тренутку сасвим ирелевантно.
- Када држава нема основне услове да сервисира елементарне социјалне
потребе становништва говорити о новцу који би требало издвојити из буџета
за обештећење и надокнаду је ирелевантно. Јер, само грађевинско земљиште
које би требало да се обештети вредно је од 70 милијарди до 200 милијарди
долара. Набрајати износе за станове, куће, објекте и све друго што треба
да се обештети је бесмислено. Зато је једини начин за решавање питања
денационализације - враћање имовине која је одузета у физичком стању
- истиче Гргуревић.
Када држава власницима имовину врати у физичком обиму, они преузимају
личну одговорност и могу да покрену развојни пројекат на својој имовини.
Лица која траже враћање имовине су спремна да буду нови предузетници
који ће покренути производњу, без које ова држава не може даље.
Како
то види Војводина
У
уторак, 4. фебруара, у 12 сати у Скупштини Војводине одржаће се
округли сто представника Извршног већа Војводине и чланова удружења
за враћање одузете имовине из Војводине. Размотриће се преднацрт
закона о денационализацији који је припремила радна група ПИВ-а.
Након тога, ПИВ ће сачинити предлог закона и упутити га Скупштини
Војводине. Очекује се да се предлог закона о денационализацији
нађе на дневном реду Скупштине већ крајем фебруара. Уколико посланици
усвоје предлог закона о денационализацији, он ће, као војвођански
предлог, бити упућен Скупштини Србије.
Позив за округли сто добила је и Лига за заштиту приватне својине
и људских права из Београда.
|
-
Нуде нам се некакви папири и обвезнице које немају никакву вредност.
У оваквој економској кризи, у држави у коју нико неће да улаже и нико
неће да гарантује за те безвредне папире, нама се нуде баш таква решења.
То нам нуде да би они преузели нашу имовину и продавали је. Па чак и
када је продају, тај новац не користе за покретање производње него га
дају за социјалне захтеве. Када се зна да је донаторска конференција
одложена, јасно је да нико неће да нам даје кредите док је стање овакво
какво је. Власници и оно мало предузећа која су продата не знају шта
ће с њима у овако неефикасној производњи. Зато је једини начин да се
покрене приватна иницијатива и да се предузетнички модел фаворизује.
Влада Србије не размишља предузетнички, а доказ за то је, према нашим
информацијама, и критика коју су недавно добили у Давосу, на Светском
економском форуму - истиче Гргуревић.
Изјаву министра за приватизацију Александра Влаховића о оснивању фонда
за обештећење наследника и издвајање пет одсто од продаје предузећа
на тендерима и аукцијама наш саговорник сматра бесмисленом.
- Зар пет одсто од оних шећерана које су продате за три долара. То су
шарене лаже! Уосталом, не ради се само о предузећима. Та предузећа нису
на небу. Она су на земљишту које није предмет располагања и које држава
не може продати, нити за њега гарантовати. Зато нико ни не купује. Купују
они који до предузећа долазе будзашто и они који су спремни да свој
новац на тај начин оперу, с изузетком неколицине људи који су хтели
да много инвестирају и преузму ризик на себе. Продато је око 130 предузећа,
и то на ризик купаца.
Док се не донесе закон о својини и закон о уговорима, нико неће улагати
у Србију, истиче он, и напомиње да је у недељу разговарао с делегацијом
америчких привредника која је та два важна сегмента, поред закона о
денационализацији, истакла као разлога зашто није спремна на улагања
у Србију.
- Данас може да се потпише било какав уговор између пословних људи,
али он не вреди ни пишљивог боба јер уговори у Србији нису заштићени.
Зато нема страних инвестиција, и неће их бити док се не уради оно што
је у свим земљама Источне Европе већ урађено - закључује Гргуревић.
Љубинка Малешевић
|
|
