НИЛ БЛЕНДФОРД И БРУС ЏОНС: НАЈВЕЋИ СВЕТСКИ ЗЛИКОВЦИ (4)
Смрт хиљада - само статистика

За тридесет година владавине Јосиф Стаљин је убио више људи него цареви у току четири века. Преокренуо је народну револуцију засновану на идеалима о слободи и једнакости у тоталитарну диктатуру, коју је одржавао искључиво терором. Иако је, уз то, начинио Совјетски Савез једном од две светске суперсиле и проширио његову империју много даље од граница које су поставили цареви, чак су и комунисти који су га наследили потврдили његову претерану монструозност.

Лењин је на самрти упозорио на Стаљина, обућаревог сина који је у родној Грузији пљачкао банке да би прикупио новац за бољшевике, а уздигао се до партијског генералног секретара 1922. Партијска хијерархија учинила је шта је могла, поставивши Зиновјева и Камењева да деле лидерство са Стаљином, али је он већ био сувише моћан да би био зауздан. До 1928. био је неприкосновени господар Москве. Николај Бухарин, један од најближих Лењинових сарадника, поверио се пријатељу кад је био протеран: "Стаљин је Џингис-кан који ће нас све поубијати." Било је то језиво тачно предвиђање.

Запањујући попис

Стаљин је прогласио елиминисање кулака као класе. Милионима је наређено да се придруже гломазним државним задругама, а милиони других били су натерани у градове да постану принудна радна снага у новим државним фабрикама. Други су нестали у мрежи "поправних радних логора", сурових гулага. Више од 25 милиона људи било је на силу расељено, а више од три милиона убијено.
Статистички гледано, првих пет година привређивања биле су успешне. Али, напредак је купљен великом ценом. Резултати пописа становништва из 1937. били су толико застрашујући да су заташкани. Две године касније стручњаци су проценили да је популација Русије имала запањујућих 20 милиона становника мање од очекиваног броја. Узроци су били глад и емиграција. Али, Стаљинове чистке и вртоглава индустријализација однели су много више милиона житеља Русије.

Нестала и последња кочница

У новембру 1932. се Стаљинова жена Надежда Алилујева убила револвером. У једном моменту она је помогла Стаљину тако што му је рекла тајне које је дознала радећи на тајним кодовима као службеник од поверења у Лењиновој приватној канцеларији. Стаљин је постао пијаница склона насилним бесовима, које је изливао на потчињене, садистички проверавајући њихову лојалност. Једном приликом увио је папир од пет танких ролни и набио их свом секретару на прсте. Затим их је запалио као свеће и церио се на човека који се превијао од бола, не усуђујући се да их уклони. Надеждина смрт уклонила је једну од последњих кочница Стаљинове апсолутне власти. Њихова ћерка Светлана рекла је касније: "То је његову душу лишило последњег трачка људске топлине."
Стаљин се тада окренуо против старих колега из револуције. Зиновјев, Камењев, Бухарин и Јагода били су оптужени за заверу против државе у низу разметљивих суђења која су трајала од 1936. до 1938. године. Запањујуће је да су се сви изјаснили кривим, можда због оданости револуцији, али вероватно више зато што су били сломљени мучењима и упозорени да ће њихове породице патити ако проузрокују да се народ ускомеша. До 1939. од 139 чланова ЦК 98 је убијено, а сваки члан Лењиновог Политбироа, осим Стаљина и Троцког, изгнан је или убијен.
Чак ни човек моћан као Стаљин није могао да вара смрт заувек. Петог марта 1953. пао је у несвест од можданог удара. Имао је тада 73 године. Очито је био у стању беса јер је неко из Политбироа одбио да пребаци хиљаде совјетских Јевреја у пустаре у близини кинеске границе.
Стаљин је Русију одвео од дрвеног плуга до нуклеарног доба за само три деценије. Надокнадио је напредак који су напредне државе оствариле током више векова, али у време тог процеса животи више од 20 милиона људи били су жртвовани. Чак 14 милиона је било у гулазима кад је Стаљин умро. Гроф Николај Толстој је написао да у нацији која броји 200 милиона људи ретко може да се нађе породица која није такнута трагедијом. Било је то сувише чак и за стомаке људи који су наследили Стаљина као лидери Совјетског Савеза.