ПОСЛЕ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ, УСТАВНУ ПОВЕЉУ И ЗАКОН УСВОЈИО И ЦРНОГОРСКИ ПАРЛАМЕНТ
Још корак до краја Југославије

ПОДГОРИЦА: Скупштина Црне Горе усвојила је синоћ Уставну повељу нове државне заједнице Србије и Црне Горе и Закон о спровођењу повеље. Повеља и закон усвојени су гласовима посланика владајуће Демократске партије социјалиста и опозиционе Социјалистичке народне партије. За Повељу је гласало 55 посланика, осам је било против, а уздржаних није било. За тај акт гласали су посланици владајуће Демократске партије социјалиста и опозиционих Социјалистичке народне партије, Народне странке и Српске народне странке. Против су гласали посланици Социјалдемократске партије и Грађанско-либералне странке и посланици албанских странака.
Закон о спровођењу повеље усвојен је са 44 гласа за, док је 18 посланика било против. Уздржаних није било. За закон гласали су ДПС и СНП, а против Српска народна странка и Народна странка, социјалдемократска партија и албанске странке. Оваквом исходу претходила је целодневна расправа, са повременим прекидима и паузама.
Скупштина Црне Горе наставила је јуче поподне расправу о Уставној повељи и закону о њеном спровођењу, пошто је потпредседник републичке владе Драган Ђуровић обећао да ће бити испитано да ли се на раднике државних фирми врши притисак да изађу на поновљене председничке изборе 9. фебруара. Седница скупштине је претходно била прекинута, пошто је опозициона Социјалистичка народна партија затражила паузу све док се влада не изјасни о тим наводима.
Започињући расправу о Уставној повељи, посланик Народне странке Саво Ђурђевац је навео да је заједница Србије и Црне Горе “једна држава” и да она представља, према његовој оцени, федерацију. Као доказ за своје тврдње, Ђурђевац је навео мишљење бившег председника Уставног суда Црне Горе Благоте Митрића да је то “класична федерација”.
Посланик Грађанске партије, чланице владајуће коалиције “За европску Црну Гору”, Крсто Павићевић рекао је да је Београдски споразум реалност и да Уставна повеља “оставља шансу” Црној Гори да постане самостална држава. Он је навео да Уставна повеља има и позитивних елемената и да је њен најбољи део, како је рекао, то што се њом ствара “франкенштајн држава”. “То значи да неће опстати”, оценио је Павићевић и додао да његова партија из принципијелних разлога не може прихватити ни Уставну повељу ни закон о њеном спровођењу.
Посланик СДП и члан Комисије за уставну повељу Борислав Бановић навео је да је проблем Уставне повеље што иза ње не стоји већинска воља ни у Црној Гори, ни у Србији, као ни воља политичких елита, док други проблем представља што обе стране имају различите циљеве у вези са Уставном повељом. Он је рекао да једни сматрају да се повељом ствара “заједничка кућа” а други да се формира “кућна заједница, у коју сва чељад не улазе својом вољом”. Бановић је подсетио на речи трибине одржане у Београду да ће Србија “брзо из повеље избацити сва вета” која би могла да употреби Црна Гора у државној заједници. Он је казао да СДП неће гласати за Уставну повељу и закон о њеном спровођењу из принципијелних разлога и да његова партија и даље сматра да повељом нису заштићени стратешки интереси Црне Горе.
Шеф посланичког клуба Српске народне странке (СНС) Новак Радуловић изјавио је да посланици те странке неће подржати Закон о спровођењу Уставне повеље. Радуловић је саопштио да СНС не може гласати за тај документ, “јер је то корак уназад у односу на Београдски споразум и Уставну повељу”. Посланик СНС-а је оценио да уставни закон “омогућава државно рушилачке и сепаратистичке амбиције” и да се њиме остварују “претпоставке за разградњу неких институција будуће заједнице”. Радуловић је саопштио да ће СНС гласати за Уставну повељу, “јер се усвајањем тог документа обезбеђује државно-правни континуитет заједничке државе”. СНС није променила свој став о уставном закону иако је лидер Социјалистичке народне партије (СНП) Предраг Булатовић позвао чланице црногорске опозиционе коалиције да имају јединствен став приликом изјашњавања о Закону о спровођењу повеље.
Скупштина је прекјуче прекинула расправу о највишим правним актима будуће државне заједнице, на захтев СНП-а који је тражио додатне консултације унутар опозиционог савеза “Заједно за промене” о уставном закону.
Посланик СНП-а Велизар Калуђеровић је на јучерашњој седници казао да сматра да треба гласати за Закон о спровођењу повеље. По његовим речима, аргументација коалиционог партнера да се не подржи Закон о уставној повељи “не стоји”. СНС и Народна странка незадовољни су решењем питања имовине државне заједнице, посебно Војске Југославије. (Бета)

Притискање ради цензуса?

Ђуровић је изјавио да ће влада детаљно испитати наводе посланика Српске народне странке Новице Станића да је управник поште у Пљевљима послао писмо генералном директору Поште Црне Горе обавештавајући га о томе који радници су гласали на неуспелим председничким изборима 22. децембра. У случају да се ти наводи потврде биће покренут поступак за утврђивање одговорности, рекао је Ђуровић.
Председник парламента Филип Вујановић, који је председнички кандидат владајуће Демократске партије социјалиста и Социјалдемократске партије (СДП), навео је да ће “папир” о наводним притисцима на бираче бити достављен надлежним државним органима. Он је напоменуо да је “апсолутно против сваке врсте притисака” за излазак на поновљене председничке изборе.

ПО РЕЧИМА ВЛАДАНА БАТИЋА, ТОКОМ НАРЕДНИХ НЕКОЛИКО ДАНА:
Почиње рад на новом уставу

БЕОГРАД: Министар правде Србије Владан Батић најавио је да ће наредних дана почети припреме за израду новог републичког устава и да ће то бити приоритет ресорног министарства. Предстоји формирање комисије за израду устава и договарање око неких основних принципа у његовој изради, рекао је Батић, иначе лидер Демохришћанске странке Србије (ДХСС), на конференцији за новинаре.
Батић је позитивно оценио предлог председника Г 17 плус Мирољуба Лабуса о постизању консензуса за најважнија питања у земљи, али је изразио сумњу да ће то бити оствариво. ДХСС подржава реформску Владу Србије, али је “сва подршка ДОС-у фактички престала”, рекао је Батић, додавши да ће ДХСС на допунским изборима у Алибунару 23. фебруара наступити са самосталном листом. (Бета)

Србија самостална већ 2004.

Батић је изразио очекивање да ће Србија већ 2004. године бити самостална јер ће, према његовој оцени, државна заједница Србије и Црне Горе тешко функционисати с обзиром на њену структуру. Лидер ДХСС-а је најавио да ће посланици републичке Скупштине на првом редовном заседању расправљати о иницијативи те странке за расписивање референдума о самосталној Србији. Према обећањима председнице републичког парламента Наташе Мићић, расправа о иницијативи ДХСС-а биће прва тачка дневног реда, додао је Батић.

МИРОЉУБ ЛАБУС, ПРЕДСЕДНИК Г17 ПЛУС, ОДБИЈА ПОНУДУ ЂИНЂИЋА
Ни у Владу, ни у савет министара

БЕОГРАД: Председник Групе 17 плус Мирољуб Лабус не размишља о било каквом ангажману у Влади Србије нити у Савету министара будуће заједнице Србије и Црне Горе, а понуда на ту тему није било, речено је јуче ФоНету у Г17 плус.
Портпарол Г17 плус Ксенија Миливојевић изјавила је да разлог за такву одлуку произлази из тога што у Србији постоји перманентна државно-политичка криза.
“Лабус не жели да буде ни део државне заједнице Србије и Црне Горе у било ком својству функционера, јер су познате замерке наше партије на начин конституисања и функционисања те заједнице”, рекла је Миливојевић.
Премијер Србије Зоран Ђинђић понудио је председнику Г17 плус место у републичкој влади и додао да “ако би он имао и мало амбиција да на ту тему разговарамо могао бих да му понудим слично место које је имао у савезној влади”.

У АЛИБУНАРУ ФОРМИРАН ПРВИ ОПШТИНСКИ ОДБОР Г17 ПЛУС У СРБИЈИ
Председника одбора за председника општине

БЕОГРАД: Први општински одбор Г17 Плус у Србији формиран је на конститутивној скупштини 28. јануара у Алибунару, а за председника је изабран Жура Виорел, саопштила је јуче Прес служба те странке.
Истовремено, формиран је изборни штаб Г17 Плус за локалне изборе у Алибунару, заказане за 23. фебруар, на којима ће Г17 Плус учествовати самостално. Кандидат за председника Општине Алибунар је председник општинског одбора Г17 Плус Жура Виорел, а носилац изборне листе је потпредседник одбора Нику Мунћан. На изборној листи биће спроведено начело о мање заступљеном полу тако што ће сваки четврти кандидат за одборника бити женског пола, наводи се у саопштењу.

УСТАВНА ПОТКОМИСИЈА УОБЛИЧАВА „МАЛУ ПОВЕЉУ”
Мањине траже већи простор

БЕОГРАД: У Скупштини Југославије Уставна поткомисија позабавила се јуче уобличавањем Повеље о људским и мањинским правима и грађанским слободама, која је саставни део уставне материје нове државне заједнице.
У паузи заседања, један од уставописаца Драган Јочић је истакао да су чланови поткомисије током преподнева постигли сагласност да се у преамбули истакне да ће повеља регулисати индивидуална и колективна права националних мањина.
- Поједини представници мањина сматрају да би и Повеља о људским правима требало још детаљније од предложеног да регулише мањинску проблематику. Између осталих да се унесу мањински савети који постоје у Закону о националним мањинама. На другој страни постоји став да то није уставна материја и да би то требало да остане законска, али мислим да неће бити великих тешкоћа који ће спречити усвајање Повеље и да ћемо наћи компромис - каже Зоран Лутовац, саветник Владе Србије у Поткомисији и један од аутора основног текста ”мале повеље”.
Представници мањина из републичког парламента у Поткомисији су Мујо Муковић и Иштван Иштвановић, а из Црне Горе нема никог, јер је представник албанских партија Ферхат Диноша напустио Уставну комисију још приликом уобличавања Уставне повеље, због неслагања с косметским питањем.

Д. Миливојевић

СИНОЋ ПОСЛЕ ЦЕЛОДНЕВНЕ РАСПРАВЕ
Текст усаглашен

БЕОГРАД: Уставна поткомисија за писање повеље о људским и мањинским правима и грађанским слободама усагласила је текст овог документа.
Представник Демократске партије социјалиста (ДПС) Предраг Бошковић рекао је да су остала још два питања о којима ће расправљати чланови Уставне комисије на седници која ће бити одржана следеће недеље.
“Остало је да се расправља о праву жалбе као и да се у општим одредбама дода став да ће питање људских и мањинских права својим законима уредити државе чланице”, рекао је Бошковић. (ФоНет)

СТИЖЕ СОЛАНИН ИЗАСЛАНИК
Лене данас у Подгорици

ПОДГОРИЦА: Специјални изасланик Високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Штефан Лене боравиће данас у Подгорици где ће разговарати са највишим црногорским званичницима и представницима политичких партија.

БОШКО РИСТИЋ О ПРАВОСУЂУ У НОВОЈ ДРЖАВНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ
Војни судови без војне команде

НИШ: Копредседавајући Уставне комисије Бошко Ристић рекао је да ће у новој државној заједници Србије и Црне Горе војни судови радити као специјално одељење редовних судова.
Он је прецизирао да ће поједина кривична дела, која не морају да буду у надлежности војних судова, прећи у редовне судове, док ће за дела усмерена против војске бити надлежно специјално одељење .
“Правосудни војни органи требало би да пређу у редовне правосудне органе о чему ће бити донет посебан Закон. Рок још није дефинисан и он зависи од брзине имплементације Уставне повеље и Закона о њеном спровођењу, брзине конституисања државне заједнице као и од могућности да парламент у кратком року донесе све прописе за функционисање државне заједнице”, рекао је Ристић.
Ристић је, такође, казао да војне судије више неће бити биране на предлог председника државе, већ да ће њихово именовање и разрешење убудуће бити под цивилном контролом Високог савета правосуђа.
“Војни судови до сада нису имали пуну самосталност, јер су изнад себе имали одређену команду и одређене војнобезбедносне органе, тако да ћемо извлачењем војних судова из војске и стављањем под цивилну контролу имати и потпуну цивилну контролу над војском, што је и дефинисано Уставном повељом”, рекао је Ристић. (ФоНет)

ВЕЉА ИЛИЋ, ЛИДЕР НС, ПРОЗИВА ВЛАДУ ЗБОГ ФОРМИРАЊА НОВИХ ПОСЛАНИЧКИХ ГРУПА:
Вештачки одржавају парламент

БЕОГРАД: Председник Нове Србије Велимир Илић изјавио је јуче да та странка није гласала за Уставну повељу због “крађе настале одузимањем мандата посланицима и вештачког прављења нових посланичких група у парламенту”.
Илић је на конференцији за новинаре рекао да Влада и премијер Зоран Ђинђић “вештачки одржавају парламент”, тврдећи да они немају парламентарну већину и подршку народа.
Он је рекао да су све странке, које су против Ђинђићеве политике, имале договор о неизгласавању повеље док се не створи стабилан парламент и институције, али је “дошло до компромиса и повеља је изгласана”.
Лидер НС је рекао да око доношења новог устава Србије не треба правити никакве политичке договоре, јер ће то довести до “игара без граница” и одуговлачења његовог доношења.
Илић се заложио за конституисање уставотворне скупштине која ће донети тај највиши правни акт. (ФоНет)

УСТАВНА ПОВЕЉА ПРЕДУСЛОВ ЗА РАЗГОВОРЕ О СТАТУСУ ПОКРАЈИНЕ
Време је за Војводину
Предстојећи период на српској политичкој сцени биће, између осталог, и у знаку расправе о војвођанској аутономији наговештавају и лидери војвођанских странака у првим реакцијама на усвајање уставне повеље

Иако је војвођанско питање присутно на политичкој сцени, а поготово после петооктобарских демократских промена, у наредним месецима оно би могло да се наметне и као једна од кључних тема. Разговор између Србије и Војводине не намећу само војвођански политички актери, незадовољни његовим досадашњим одлагањем, већ и преуређење односа између Србије и Црне Горе, али и предстојеће уставне промене које би требало да обезбеде регионализацију Србије и децентрализацију власти.
Статус Војводине увек је био тема која је пратила промене државно-правних оквира на овим просторима, на шта су њени грађани имали мањи или већи утицај. Зато у контексту отварања питања Војводине не треба занемарити ни најаву српског примијера Зорана Ђинђића који се заложио за решавања питања Косова и Метохије, јер не треба заборавити да су ова два питања обично решавана “у пакету”, без обзира на то колико је таква политика централне власти била противна интересима Војводине.
У преамбули уставне повеље, наиме, АП Војводина, уз Косово и Метохију, помиње се као саставни део Србије, који улази у нову заједницу. Ова формулација изазвала је различите реакције међу војвођанским политичарима, па су неки то сматрали великим помаком у погледу статусног дефинисања Покрајине, док су други испољили незадовољство чињеницом да у тим одредбама није дефинисан њен конститутивни карактер.

"Корак по корак" У борби против Милошевићевог устава, којим је 1990. године укинута војвођанска аутономија, окупиле су се многе војвођанске парламентарне и ванпарламентарне странке формирајући Војвођански савез. У покушају да се уставне промене и решавање положаја АПВ издејствују у првој години демократске власти у Новом Саду је сазвана седница Председништва владајуће коалиције, која је тад најавила приступање хитним припремама за доношење новог устава. Како од тог обећања до сада ништа није реализовано, у међувремену су челни војвођански политичари прихватили предлог централних власти да се враћање аутономије одвија по стратегији “корак по корак”, која је резултирала доношењем такозваног омнибус закона, којим су Покрајини делимично враћене неке ингеренције.

Да ће предстојећи период на српској политичкој сцени бити, између осталог, и у знаку расправе о војвођанској аутономији наговештавају и лидери војвођанских странака у првим реакцијама на усвајање уставне повеље државне заједнице Србије и Црне Горе. Председник Покрајинске скупштине и лидер Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак оценио је да само усвајање највишег правног акта нове заједнице “није довољно за решавање унутрашњих проблема у Србији”, те најавио почетак расправе о положају Војводине у Србији. По његовим речима, без тога није могуће замислити ниједну трајнију заједницу, а да се изнутра не појаве проблеми који ће нарушавати њено нормално функционисање. И лидер Савеза војвођанских Мађара Јожеф Каса, који је и потпредседник Републичке владе, сматра да уставна повеља није решила положај Војводине у Србији. Он је, такође, најавио да “разговори између Србије и Војводине тек предстоје”, оцењујући да је у повељи премало речи о Војводини, “тим пре што знамо да је Војводина била конститутивни елеменат и старе државе”. Да су усвајањем уставне повеље створени услови за коначно решавање статуса АПВ у Србији сматра и високи функционер Реформиста Војводине Ђорђе Суботић. У том погледу, он је као изузетно важним оценио то што је у повељи “признато да је Србија сложена држава и да у заједницу с другом републиком улази са својом Аутономном Покрајином Војводином”. Суботић је оценио да ће Војводина тиме бити “међународно признати субјекат у Републици Србији”, те да се стварају услови за коначно решавање њеног статуса доношењем новог републичког устава и конститутивног акта Покрајине. Лидер Коалиције Војводина Драган Веселинов оценио је да је повељом “аутономија Војводине подигнута на ниво међудржавног признања, тако да она више није само израз регионалне политичке воље грађана АПВ већ и свих становника нове државе”. Веселинов указује и да се на овај начин отвара пут њеном новом уставном положају у оквиру Србије.
Војвођанске ванпарламентарне странке негодовале су, пак, због неизјашњавања војвођанског парламента о дефинисању статуса Војводине у уставној повељи, незадовољне решењем које је потом и усвојено.
Неке чланице Војвођанског савеза предлагале су одлучније деловање Покрајинске скупштине, тражећи да покрене иницијативу у републичком парламенту да се актуелни Републички устав прогласи неважећим и да се покрене израда новог демократског устава Србије. На таквим захтевима посебно је инсистирала Унија социјалиста Војводине, оцењујући да би “свако даље одуговлачење промена уставног положаја Војводине неизбежно јачало оне радикалне политичке снаге у Покрајини које заговарају излазак Војводине из Републике Србије и остваривање промена њеног положаја ванпарламентарним путем”. Лидер ове странке Живан Берисављевић позивао је све политичке снаге у Покрајини и да појачају активности према Европској унији и међународној јавности, “како би она с више разумевања почела да прихвата као неопходност потпуно и трајно конститутивно решавање проблема уставног статуса Војводине”. Идеји интернационализације војвођанског питања није се, међутим, приклонила већина лидера војвођанског страначког блока.
Незадовљан добијеним пакетом омнибус - аутономије, аутономистички блок у Скупштини Војводине иницирао је израду конститутивног акта Војводине с намером да убрза процес уставних промена, као и да те промене дочека спремно. Тако су пре годину дана почеле припреме конститутивног акта АПВ, који би пред покрајинским посланицима могао да се нађе до краја фебруара. Идеја војвођанских уставотвораца била је да се овим документом Београду представе војвођански захтеви за законодавну, извршну и судску аутономију, који би потом били инкорпорирани и у нови устав Србије.

Бранка Драговић