|
|
|
НАШИ
У БЕЛОМ СВЕТУ
БИВШИ
ГОЛМАН ВОЈВОДИНЕ УСТАЛИО СЕ НА ГОЛУ ВИЋЕНЦЕ
Аврамов опет на црти
Стрпљиво сам дочекао шансу и сада не желим олако да је испустим - каже
чувар мреже италијанског члана Серије Б
Док
једном не смркне, другом не сване, пословица је која важи често у спорту.
Шансу је дуго и стрпљиво чекао голман италијанског фудбалског друголигаша
Влада Аврамов, а када ју је дочекао чврсто је решио да је олако не прокоцка.
- С искусним голманом Ђином Стерхелеом одличан сам другар. Од њега сам
много научио, бодрио ме је и храбрио када сам током прошле године вредно
радио, уверавајући ме да ће доћи мојих “пет минута”. На жалост то се
и догодило, јер се теже повредио и морао је на операцију - каже некадашњи
чувар мреже новосадске Војводине.
У Вићенци добро су проценили када су Аврамову указали поверење. Није
им на памет падало да ангажују новог искуснијег голмана.
- Бранио сам до сада у шест утакмица, две у купу и четири у првенству.
Пет смо победили и једну ремизирали, а ја сам примио два гола од којих
један из једанаестерца. Навијачи су ме одлично прихватили, чему сам
се посебно обрадовао и спевали су ми песму, слично као и “фирмаши” док
сам чувао гол Војводине. На последњој утакмици у којој смо победили
Тернану 1:0, наши земљаци који раде у овом делу Италије истакли су велики
транспарент с мојим именом у знак подршке - вели бивши млади репрезентативац.
Дебитовао је у мечу с Болоњом, за коју игра његов велики пријатељ с
којим је играо у млађим категоријама Војводине - Владо Шмит.
|
Репрезентација
Као
и сваки спортиста, Влада Аврамов гаји репрезентативне амбиције.
- Бранио сам у младој репрезентацији, па чекам шансу и у А националном
тиму. Разговарао сам на ову тему са Шмитом, који такође добро
игра у Болоњи. Верујем да ћемо добити позив Дејана Савићевића
за једну од наредних провера, а онда ћемо обојица показати колико
можемо - каже Аврамов.
|
-
Елиминисали смо Болоњу, а Шмит није играо у тој утакмици. Ипак, две
узастопне победе над Асколијем и Салернитаном сматрам посебно важним,
јер су ми улиле самопоуздање. Капитен Роберто Бордин изјавио је да је
одбрана сигурна када голман истрчава на центаршутеве. Посебно ми је
то импоновало, јер сам на овом елементу пажљиво радио током боравка
у Италији - наглашава Аврамов.
Млади голман верује да ће Вићенца ове године изборити поново статус
члана “Серије А”.
- Четири тима улазе у елиту, а Вићенци је свакако место међу најбољим
тимовима на Апенинском полуострву. Близу смо тој групи, јер заостајемо
само три бода. Надам се да ћемо разлику током пролећа надокнадити -
каже млади Новосађанин, напомињући да мечеве Вићенце у просеку прати
десетак хиљада гледалаца.
С.
Савић
ОДБОЈКАШ
МИРОСЛАВ МИЛОШЕВИЋ ОДЛИЧНО ИГРА У ГРЧКОЈ
Добијам и кад губим
Најмање
познато име од свих наших одбојкаша који играју у Шампионату Грчке вероватно
је име Мирослава Милошевића, али као и они најпознатији, Слободан Бошкан,
Един Шкорић, Владимир Васовић и остали, пружа одличне партије и потпуно
оправдава све оно што су о њему мислили челни људи Етникоса, када су
са њим летос потписивали уговор и довели у своје редове.
- У грчку одбојку сам стигао помало неочекивано. Прошле сезоне играо
сам у Шпанији, на Тенерифама. Но, пошто ниво одбојке у овој земљи није
баш висок, а искрено ни паре нису велике, решио сам да нешто променим.
Првенствено сам хтео боље да тренирам и зато сам потражио нову средину.
Да не будем погрешно схваћен, растали смо се при песми, а сваку обавезу
коректно су испунили - говори Мирослав Милошевић.
Милошевић припада генерацији Војводиних одбојкаша која је мимо свих
очекивања освојила шампионску титулу.
- Многи су нас отписали, а испоставило се да нису били у праву. Мало
ко се, осим нас, надао да можемо поновити успех ранијих генерација,
али десило се. Када следеће сезоне нисмо поновили успех, решио сам да
се опробам у иностранству. И, ево већ другу сезону сам интернационалац.
Одласком у редове прволигаша из Александрополиса, Милошевић је направио
још један добар потез у каријери. Желео је да напредује а за то није
у овом моменту могао да пронађе бољи клуб.
- Грчка лига је кажу после италијанске најјача у Европи. То је прилика
да се кроз јаке мечеве, напредује. Играч је овде у плусу и када добија
и кад губи.
Друштво му је на почетку сезоне правио још један бивши играч Војводине
Марко Копања. Сада је Чупа, како га пријатељи зову, остао сам.
Честитке
Познато
је да управе грчких клубова често знају да “затежу” са исплатама.
Мирослав Милошевић није био поштеђен тих сцена, а када је дара
превршила меру рекао је да ће наставити да тренира редовно, али
неће играти док не добије оно што је зарадио.
- Баш на Божић звао ме је председник Клуба и питао зашто нисам
на тренингу. Када сам му објаснио честитао ми је празник на два
начина - прво усмено, а потом и путем чека са заосталим дуговањима,
уз осмех каже Чупа.
|
-
Тренутно сам једини Србин у овом граду на северу Грчке. Док је Копања
био ту било ми је лакше. Сада немам са ким да причам српски. Причам
само енглески, јер сам због компликованог превођења одустао од учења
грчког језика.
Многи би се задовољили самим доласком и опстанком у земљи древних Хелена,
но, овај двадесетшестогодишњи Модричанин сматра да увек може боље.
- Људи у клубу су задовољни, с тим што ја сматрам да могу још више,
још боље, под условом да добијам мало већи број лопти на утакмици. По
статистичком податку, тек сам трећи у екипи по броју добијених лопти,
иза двојице Американаца. И поред тога, напредак у мојој игри је очигледан
- истиче Мирослав Милошевић.
У Грчку је дошао као анонимус. Међутим, својим играма многе је натерао
да промене мишљење, да се мало више распитају о њему, а своје име “уписао”
је у бележнице многих менаџера. Нема сумње да ће се о Милошевићу тек
чути.
С.
Стојменовић
Југо-ватерполисти
освајају Русију
У
овом тренутку је лидер Спартак Лукоил из Волгограда бољи, али је питање
како ће бити у самој завршници шампионата - размишљање је једног од
петорице наших интернационалаца Горана Крстоношића
Фудбалери
одавно, потом кошаркаши, а од летос и наши ватерполисти почели су да
освајају руске спортске просторе. Све је почело помало изненада, али
се показало као, бар за руски ватерполо, добар потез. Ангажована су,
чак, петорица наших ватерполиста у новооснованом Штурму из Москве. Голман
Бечејаца Слободан Соро иначе Новосађанин, затим капитен шампиона с Тисе
и најбољи изданак бечејске ватерполо школе Горан Крстоношић, па млади
Марко Мићић, који је прошао школу ватерпола на Бањици и после матичног
Партизана сезону провео у Бечеју, те двојица наших интернационалаца
Риста Маљковић, који је претходну сезону провео у шпанској Каталуњи,
и Чедомир Драшковић, који је стигао из италијанског Анциа, постали су
узданице “хита” руског ватерпола.
Раздвојен тандем
- Може се тако рећи, јер су сви навикли да главну реч у руском ватерполу
воде њихов најтрофејнији клуб Динамо из Москве и у последње време све
бољи Спартак Лукоил из Волгограда. Успели смо да раздвојимо тај тандем.
Наравно, још је рано рећи да ли ће тако бити и на крају, јер Шампионат
није завршен, али досадашња првенствена трка показала је да смо бољи
од Динама. Имајући у виду да нам је ово прва сезона у руском ватерполу,
онда морамо бити задовољни. За разлику од искуства из наших клубова,
овде је све из уговора испоштовано, па смо и с те стране задовољни -
рекао нам је Слободан Соро.
Руски шампионат је по много чему специфичан. Од система такмичења, преко
начина како се он спроводи, до фаворизовања најреномиранијих клубова.
Полуфинала
у марту?
Почетак
завршнице руског шампионата планиран је за март, али се још увек
не зна хоће ли тако и бити.
- Све зависи од тога како ће проћи у четвртфиналу Купа победника
купова Спартак Лукоил - упознаје нас Горан Крстоношић. - Ако Волгограђани
преброде препреку звану Југ из Дубровника, онда ће тако бити.
У противном, полуфиналне утакмице играће се раније. И то је доказ
да се лидер на табели фаворизује и све се штимује према њима,
јер, они су у такмичарској форми кроз европске утакмице, а ми
само тренирамо и чекамо њихов исход. Али, пребродићемо и то, само
да нам у финалним утакмицама буде објективно суђење, па онда ваља
играти сва “три знака”.
У првој четвртиналној утакмици КПК-а Спартак Лукоил је крај Волге
савладао Дубровчане 9:7. С обзиром на квалитет “госпара” пред
својим навијачима на Гружу, предност од два гола није баш велика.
Све је отворено, а самим тим и одржавање полуфинала у руском шампионату.-
Још увек траје шампионат и рано је давати коначан суд о њему,
али овде је заиста много тога замршено - примећује Горан Крстоношић.
- Лидер на табели Спартак Лукоил из Волгограда тренутно је бољи,
али је питање како ће бити у завршници руске сезоне. Истина је
да су нас на последња два четвртфинална турнира у Москви и Волгограду
победили, али су уз себе имали људе у белом. Можда ће у великом
финалу, а убеђен сам да ћемо међусобно играти за титулу првака
Русије, суђење бити објективније, што даје и нама шансу да се,
евентуално, већ прве године постојања клуба окитимо титулом.
|
Отворена врата
После маратонских путовања и неколико турнира у оквиру прве фазе руског
Шампионата, ових дана завршена је друга фаза првенства, која је лидеру
Спартак Лукоилу и његовом првом пратиоцу на табели Штурму омогућила
директан пролаз у полуфинала. Московски клубови Динамо и ЦСКА, трећи
и четврти из елитне групе, мораће да играју “репесаж” с првим и другим
на табели друге групе од четири члана и бољи из тих утакмица ће у полуфинале.
Све говори, како је нагласио Крстоношић, да ће се у финалу наћи “новајлије”.
Подсећања ради, Спартак Лукоил је основан половином прошле деценије,
а Штурм, како смо нагласили, прошлог лета. Много тога зависи од исхода
финалне утакмице, али већ сада је јасно да је поменути “плави квинтет”
већ отворио врата руских базена и за ватерполисте с наших простора.
Сад зависи од наших играча хоће ли евентуалну могућност да заиграју
у клубовима медитеранске климе, или ће прихватити руски изазов. Једно
је сигурно, Руси су широм отворили врата нашим ватерполистима, а томе
су допринели играма и понашањем Соро, Крстоношић, Маљковић, Драшковић
и Мићић.
Властимир
Јанков
ИВАН
ХОЛОШЊАЈ ЗАВРШИО ФУДБАЛСКУ КАРИЈЕРУ У ШВАЈЦАРСКОЈ
Бачка увек у срцу
Члан друголигаша Натерса постао сам 1989. године, када сам отишао из
Ђурђева - каже доскорашњи играч, а сада тренер овог клуба
Фудбалер
Иван Холошњај отиснуо се “трбухом за крухом” још 1989. године. Поникао
је у Бачкој из Ђурђева, играо за још неколико екипа по Војводини, али
је срећу потражио у Швајцарској и - није погрешио.
- Отишао сам као радник, а за нижеразредни Натерс играо сам као аматер
- прича Холошњај, који је с 37 година управо завршио каријеру активног
играча. - Међутим, клуб је растао, из године у годину прескакали смо
рангове и стигли до Друге савезне лиге. Тада смо сви стекли професионални
статус.
Холошњаја су добре игре и понашање препоручиле управи да с њим и после
престанка каријере остане у клубу.
- Поверено ми је да радим с млађим категоријама, што сам радо прихватио.
Ипак, кад год ми прилике дозволе, радо се вратим у Ђурђево и ФК Бачку
која ми је увек у срцу - каже Холошњај, који је у складу с могућностима
клуб своје младости даривао спортском опремом.
Б.
Петковић
|
|
