МЕДИЦИНА БУДУЋНОСТИ
Робот и ласери у операционој сали
Радиофреквентни таласи и ласери омогућавају да се без реза отклоне мали тумори у јетри, плућима и костима. - Хирург ће у будућности гласом командовати свим инструментима и машинама, а медицинска сестра инструментарка неће бити потребна

Како ће се дијагностиковати и лечити разна обољења у наредних десетак година тешко је рећи, јер је огроман напредак науке и технике крајем прошлог века изненадио и највеће оптимисте и визионаре. Готово да нема гране медицине у којој није дошло до значајних иновација у апаратури и техникама, а из месеца у месец промовишу се нови изуми који оне претходне бацају у засенак.
У децембру прошле године у Чикагу је одржана 88. конференција радиолошке асоцијације Северне Америке, иначе најбројнијег друштва радиолога у свету. Овде се окупило готово 60.000 стручњака и лекара из целог света.
- Неколико тема је заокупило пажњу присутних, а пре свега интервентна радиологија на разним органима и то помоћу радио-фреквентних таласа, као и ласера који омогућавају да се без операције отклоне мањи тумори на јетри, плућима и костима - каже проф. др Младен Првуловић из Института за онкологију у Сремској Каменици, који је присуствовао овој конференцији. - Ради се о новим, високософистицираним машинама које допуштају да се вођеним постављањем електрода униште тумори малих диманзија и метастазе, и то врло ефикасно, као што се то иначе ради хируршким ножем. Ове методе ће ускоро постати рутинске, а предност им је што се могу брзо извести, нису инвазивне, ефикасне су, а уз то, апарати нису прескупи, чак ни за наше услове.

Магнетна резонанца и ултразвук

Магнетна резонанца такође је била једна од тема, а посебно њена свемогућност код утврђивања поремећаја у мозгу, различитих обољења мозга, проблема репарације можданог ткива после разних траума... Магнетна резонанца све је присутнија и код дијагностиковања кардиоваскуларних болести, али и неких болести плућа.
И у домену ултразвучне дијагностике учињени су велики помаци, тако да се сада могу добити четвородимензионалне слике, на пример, плода у утроби мајке. Четврта димензија је време. У подручју компјутеризоване томографије приказани су брзи скенери који дају више слика у само једном пресеку, а омогућавају да се сниме врло ситни детаљи.
- Позитронска емисиона томографија с краткоживућим изотопима нашла је широку примену у онкологији и постала саставни део сваке озбиљне онколошке дијагностике - каже наш саговорник. - Истина, цене уређаја су веома високе и мере се милионима долара, тако да и многе богате европске земље размишљају да ли да у њих улажу.

Хируршка сала сутрашњице

На другом крају света, у Сиднеју, недавно је одржана конференција на којој је било приказано како ће се изводити операције у будућности. Тренд у развоју хирургије је да се примењују све врсте енергије. Почело се с електро- скалпелима, данас се ради с кинетичком енергијом, радио и микроталасима, ласерима... Па ипак, како се чини, суштинска иновација у хирургији је концепт операционе сале.
- У будућности ће хирург радити не уз асистенцију медицинске сестре инструментарке, већ ће модерна сала бити комплетно под руководством гласа хирурга - каже проф. др Мирослав Миличевић, хирург у Клиничком центру Србије. - Хирург може гласом да командује свим инструментима и машинама, може да користи све датотеке и архиве о болеснику и болести, као и телемедицину, која му омогућава да у току захвата успостави контакт с медицинским установама у свету, да им пошаље слике и да се консутује с колегама.
Роботи у хирургији су се још пре само неколико година граничили с научном фантастиком. Данас су учињени први кораци у овој области. Тако су већ урађене прве операције бајпаса роботом у којима је хирург од операционог стола био удаљен шест метара, а успешно су урађени неки захвати и на удаљености од 15 метара. И у области хируршке технологије отишло се далеко. Једна од фантастичних технологија омогућава хирургу да у сваком тренутку у току операције тачно види шта му је испод ножа. Већ постоји магнетна резонанца која се монтира око операционог стола. Да хирург не би морао да гледа две слике, конструисане су специјалне наочаре које му омогућавају да обе види у исто време.

Ј. Барбузан

ВОДИЧ КРОЗ ЗДРАВЉЕ
Шта највише угрожава наше здравље?
Сваке недеље пробајте да уклоните или умањите утицај неког од ових
непријатеља вашег здравља

Ове недеље - Своме стресу никад не веруј

Колико сте подложни стресу зависи од ваших ставова и уверења. Ако имате неко од ових уверења много ћете чешће бити изложени стресу у свакодневном животу чак и када вам се дешавају потпуно нормалне ствари.
1. Сви ме морају волети и одобравати све што радим;
2. Ја морам бити компетентан и одговарајући у свему;
3. Ако живот не иде оним правцем којим ја желим, то је катастрофа;
4. Моја срећа и расположење зависе од других или од судбине, ја свакако немам контролу над тим;
5. Ја сам жртва своје прошлости, свог детињства;
6. Морам да променим друге људе да би мој живот био бољи;
7. Мене контролишу моја осећања;
8. Морам да исправљам туђе грешке;
9. Бити у праву је најважније;
10. Увек морам да се такмичим;
11. За све морам да се борим;
12. Морам се чувати да ме неко не искоришћава;
13. Не смем да се осећам неугодно, нити тескобно;
14. Никада не смем да губим време;
Превазилажењем ових уверења смањићете ризик од стреса и унапредити ваше здравље.

ХИРУРЗИ У БОРБИ ПРОТИВ РАКА
Јетру зрачили ван тела

Италијански хирурзи успели су да излече рак тако што су извадили оболели орган из организма па га поново вратили пацијенту.
Први такав захват у свету обављен је на 48-годишњем мушкарцу који је имао 14 тумора на јетри. Јетра је извађена и изложена јакој радијацији, да би се затим усадила натраг у организам стандардном трансплантацијом.
Пацијент је сада здрав, а тумори су нестали.

ШВЕДСКИ НАУЧНИЦИ ИЗНЕЛИ НОВУ ТЕОРИЈУ ЕВОЛУЦИЈЕ
Деда ужива - унук испашта
Унук човека који је у детињству много јео пре ће оболети од дијабетеса и срчаних обољења него онај чији је деда гладовао, упозоравају шведски научници

Начин исхране предака утиче на три генерације потомака. Ако је деда у детињству био неухрањен, унук ће бити здравији. У случају да је деда детињство провео у благостању и обиљу хране, унуци ће испаштати његове „кулинарске грехе”.
Ове закључке извела је група шведских генетичара, која је о овој теми објавила недавно и студију. Тиме су у питање довели Дарвиново учење, по којем је основни покретач еволуције борба за опстанак, те да се врсте кроз генерације мењају под утицајем природне селекције. Истовремено, шведски научници приближили су се мишљењу Ламарка, чије учење говори о томе да врсту формирају услови под којима она живи, као и да се стечене карактеристике преносе генерацијски.
- Предак који је током детињства био обилно храњен, пренеће свом потомству склоност ка дијабетесу и кардиоваскуларним обољењима - каже Ларс Олов Бигрен, са Универзитета Умеа. - Насупрот томе, унуци неухрањене деце заштићени су од ових опасности.”
Да би доказали своју тезу, шведски научници с Универзитета Умеа изабрали су парохију Оверкаликс на северу земље. Од локалних власти затражили су увид у анале у којима су уписане године добре и лоше за локално становништво. У књигама су пронашли податке о томе у којем је периоду жетва била добра, као и када је владало време глади. Затим су пронађени потомци особа чија су имена била уведена у матичне књиге, реконструисана су њихова породична стабла и утврђено је да су потомци оних који су рођени и одрасли за време „гладних година” били у просеку здравији. Код унука оних који су рођени у годинама добре жетве, утврђен је четири пута већи морталитет, чији је узрочник дијабетес.
Занимљиво је и да су научници закључили да се склоности ка овим болестима преносе мушком линијом, то јест, да се, под утицајем животних околности, у генетски материјал мушке полне ћелије утискује „траг”, који се оставља у наслеђе наредним генерацијама.

Припремила: Б. Јањушевић

Раж штити црева

Исхрана која укључује целовити ражени хлеб вероватно има улогу у превенцији рака дебелог црева. У недавно завршеном истраживању, код испитаника који су јели претежно ражени хлеб знатно се смањила количина киселих твари које се сматрају маркерима рака колона.

Хркање код деце

Хркање код деце (посебно у пубертету) изазвано је већим бројем фактора. Истраживањем је установљено да у озбиљним (ретким) случајевима може доћи до заустављања дисања у току сна (апнеа сна). Ово указује на чињеницу да хркање не треба посматрати само као непријатност већ као озбиљан проблем чије узроке треба испитати и отклонити.
Деца изложена сталном или повременом хркању не само да имају неквалитетан сан и често се буде, већ то у великој мери утиче на њихове дневне активности. Таква деца се лакше и брже умарају, рефлекси су им успорени, имају проблем с концентрацијом, слабије памте, преосетљива су и често анксиозна.

МЕДИЦИНСКИ ПОДУХВАТ У СИНГАПУРУ
Крв из пупчане врпце лечи леукемију

Сингапурски доктори употребили су крв из пупчане врпце да би заменили канцерозне ћелије коштане сржи код пацијената оболелих од леукемије, а да при томе нису оштећене или уништене здраве ћелије коштане сржи.
Нова техника, сматрају лекари Опште болнице у Сингапуру, отвара нове наде за лечење оболелих од ове опаке болести. Они су успешно пресадили крв из пупчане врпце донатора двојици одраслих пацијената у периоду од три месеца, тако што су блокирали ћелије коштане сржи. Досад је, иначе, коришћен метод где су постојеће ћелије крви у коштаној сржи уништаване да би направиле места за пресађене ћелије.
- Ћелије крви из пупчане врпце расту постепено и замењују ћелије домаћина у року од неколико недеља. У неким случајевима за потпуну замену неопходно је између 90 и 100 дана - каже доктор Патрик Тан, који је предводио тим лекара у овом експерименту. - Ако уклоните 100 одсто ћелија, онда нема више леукемије.
Сингапурски лекари верују да нове ћелије формирају имунолошку мрежу која блокира канцерозне ћелије. Пацијенти морају, међутим, да сачекују најмање три године да би се са сигурношћу рекло да су потпуно излечени.

АФЕРА ОКО КЛОНИРАНИХ БЕБА СЕ НАСТАВЉА
Без гаранција нема анализе

Контроверзна организација „Клонејд” саопштила је да родитељи прве наводно клониране бебе неће дозволити ДНК анализу док не добију гаранције да им дете неће бити одузето. „Клонејд” је основала секта раелијанаца, која верује да су ванземаљци клонирањем створили људску расу пре 25.000 година. „Клонејд” је изазвао оштре полемике и скепсу у научним круговима својим тврдњама да су недавно рођене две клониране бебе, једна у Америци, а друга у северној Европи. Стручњаци су затражили ДНК анализу како би се утврдило да су бебе заиста клониране. Независни новинар Мајкл Гилен, коме је „Клонејд” обећао да ће моћи да надгледа тестирање, саопштио је да научницима није био дозвољен приступ беби. Гилен, бивши уредник научне рубрике у Еј-Би-Си њузу оценио је да би тврдња о клонирању могла да буде подвала.
Идентитет и боравиште родитеља нису саопштени, а „Клонејд” је само навео да је мајка 31-годишња Американка.