ДА ЛИ СЕ РАСПЛИЋЕ СРПСКО КЛУПКО НЕРАЗЈАШЊЕНИХ ЗЛОЧИНА

ЉУБИША БУХА
Стамболић закопан на Авали

Контроверзни сурчински бизнисмен Љубиша Буха Чуме оптужио је бивше високе службенике полиције Радета Марковића и Милорада Луковића Легију, као и бившег председника СРЈ Слободана Милошевића, за отмицу и убиство некадашњег председника Председништва Србије Ивана Стамболића који је, према Бухиној тврдњи, “закопан на Авали”. Буха је за јучерашњи “Блиц” изјавио да ће се ускоро вратити у Југославију и да је спреман да сведочи.
- Легија ми је лично рекао да су Стамболића одмах ликвидирали... Разлоге не знам, Легија је само рекао: “Мора због Слобе”. Душан Спасојевић ми је рекао да су Стамболића ликвидирали и закопали на Авали - изјавио је Буха.
Описујући Стамболићеву отмицу, Буха је навео да су “била петорица припадника ЈСО, а Душан Спасојевић је руководио акцијом”.
- Одвели су га на Авалу. И ту су му пуцали у потиљак - рекао је Буха за “Блиц”.
Одговарајући на питање о наредбодавцима убиства Ивана Стамболића, Буха је казао:
- Легија је причао да увек зову Милошевић и Марковић. Легија је стално био у контакту са Слобом, а био је нон-стоп у контакту с ’безбедњаком’ Брацановићем, који тачно зна све детаље. За све ликвидације увек се питао Слободан Милошевић, потом Раде Марковић, али и Брацановић. У њему леже све тајне. Брацановић би наложио Легији да изабере убице и они убијају”.
Буха је, најавио да ће се “убрзо” вратити у Југославију.

АДВОКАТ НИКОЛА БАРОВИЋ
Проверити Бухине изјаве

Најновије изјаве Љубише Бухе су значајне и тужилаштво и полиција могу одмах да провере, а то ће показати да ли су власти уопште спремне да нешто ураде у случају Ивана Стамболића или нису, као што је било до сада, изјавио је јуче, адвокат породице Стамболић, Никола Баровић.
- На основу Бухиних навода могуће је саслушати људе које је поменуо у вези са нерасветљеним убиствима у Србији: Милорада Луковића Легију, Радета Марковића, Душана Спасојевића и Милорада Брацановића. За истражни поступак је свака таква информација важна”, рекао је он за Радио 202.
На питање да ли је и Легијино писмо јавности повезано са случајевима Стамболића и Ћурувије, Баровић је рекао:
- Легијино писмо показује да он губи подлогу, да више није у милости и показује панику. Надам се да ће се нове власти понашати рационално, а не да имају своје симпатије или несимпатије, и да ће урадити оно што им је дужност”. (ФоНет)

МИНИСТАР ПРАВДЕ ВЛАДАН БАТИЋ
Пуно посла за специјалног тужиоца

Министар правде Србије изразио је очекивање да ће специјални тужилац за организовани криминал почети да ради за 10 до 15 дана. Осим специјалног тужиоца, организованим криминалом бавиће се и специјална служба у полицији за сузбијање организованог криминала, као и посебна одељења у Окружном суду у Београду и будућем апелационом, односно другостепеном суду. Специјални тужилац радиће на нивоу Србије, именоваће га републички јавни тужилац, а за њега је надлежно Окружно јавно тужилаштво у Београду, додао је Батић. Он је оценио да ће и “расветљавање мистериозних кривичних дела” која последњих дана заокупљају јавност “очито бити предмет рада специјалног тужиоца.” Батић није желео да коментарише оптужбе београдског бизнисмена Љубише Бухе на рачун неких бизнисмена и бивших државних функционера, истичући да је то “посао полиције и тужилаштва.”

ЈЕЛЕНА СИМЕУНОВИЋ, СЕСТРА НАСТРАДАЛОГ
ИСТРАЖНОГ СУДИЈЕ НЕБОЈШЕ СИМЕУНОВИЋА
Мој брат је убијен

Судија Симеуновић нестао је 7. новембра 2000. године, месец дана после петооктобарских промена. Његово тело пронађено је 3. децембра те године у Дунаву. Судија Небојша Симеуновић јавности је постао познат 3. октобра 2000. године, када је одбио да покрене истрагу против рудара у Колубари, а био је истражни судија у случајевима убиства министра одбране Павла Булатовића и полицијског генерала Радована Стојчића Баџе. И после две године судски процес о његовој смрти је у предистражним радњама - изјавила је гостујући на Радију Б92 Јелена Симеуновић, сестра трагично настрадалог истражног судије Небојше Симеуновића.
- Када је мој брат нестао, два пута сам добила информације од једног истог човека да су Небојша Симеуновић и Иван Стамболић у истом приватном затвору, да их држи ДБ и да се чека заокрет у политици. Пошто заокрета у политици није било, они су убијени - каже Јелена Симеуновић. - Име човека који ми је то рекао два пута сам саопштила јавном тужиоцу. И поред тога, полицијска и судска истрага кажу да не постоје релевантни докази да је судија Симеуновић убијен. Докле год министар полиције Душан Михајловић не саопшти где су се налазили ти приватни затвори, у којем од њих су били Симеуновић и Стамболић, судска и полицијска истрага говориће да не постоје релевантни докази да је мој брат убијен. У убиству мога брата учествовали су људи који су и даље у структурама власти, и даље су у ДБ и Јавној безбедности.
Јелена Симеуновић наводи да је у првом саопштењу које је издао Колегијум Окружног суда писало да је судија Симеуновић био тежак срчани болесник, да је био депресиван, склон алкохолу и да се највероватније убио.
- Када је то саопштење издато, тело мога брата још није било пронађено, а Окружни суд је већ закључио да се убио - указује Јелена Симеуновић. - Тело је пронађено 3. децембра у Дунаву, а нико није позван на увиђај, већ је ургентно пренето у Институт за судску медицину.

С. Станковић

ШЕФОВИ ПОЛИЦИЈА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ РАЗГОВАРАЛИ
О ЗАЈЕДНИЧКИМ АКТИВНОСТИМА
Тесном сарадњом против мафије

БЕОГРАД: Министри унутрашњих послова Србије Душан Михајловић и Црне Горе Милан Филиповић разговарали су јуче у Београду о заједничким активностима у вези преузимања надлежности Савезног министарства унутрашњих послова, које се формирањем нове државне заједнице укида, као и о мерама за обезбеђивање границе.
Према речима српског министра Михајловића постигнути су конкретни договори о свим најважнијим питањима, међу којима је и заједничка борба и интензивна сарадња на сузбијању организованог криминала.
-У том смислу у најскорије време састаће се људи управе полиције оба министарства и договорена је тесна сарадње стручњака. Нема простора за било какву бригу да ће због конституисања Србије и Црне Горе бити угрожена безбедност у држави - истакао је министар Михајловић.
Са овом оценом сложио се и његов црногорски колега Милан Филиповић који је изјавио новинарима да је разговарано и о сарадњи ради испуњавања обавеза према Хашком трибуналу.
- Ту, међутим, нема ништа ново у вези конкретних лица за којима се трага-рекао је Филиповић.
Он је потврдио да су српска и црногорска полиција блиско сарађивале у вези разоткривања и прекидања ланца трговине људима и женама. Филиповић је негирао да у афери “секстрефикинга” има индиција за умешаност људи из полиције. - Сем изјаве Молдавке С.Ч. нема ништа, никаквих поузданих информација, нити доказа из истражног судског поступка - тврди он.
Изузетно оштру оцену о размерама криминала у Црној Гори , коју је недавно изнео британски амбасадор у Југославији Крафорд, процењујући да је криминал девастирао црногорску економију, Филиповић је прокоментарисао да је паушална.
- Господин Крафорд није своје тврдње поткрепио доказима, без чега се таква оцена не може узети као реална. Он није пружио доказе за то, а из актуелног стања не може се извести такав закључак о степену криминала. Истина је да су се појавили нови видови криминала да је један број група организовао, али то су све кривична дела на које полиција снажно одговара и чини све да их сузбије- тврди Милан Филиповић.
Први човек црногорске полиције најавио је да би и Црна Гора могла да се определи за посебне институције за борбу против организованог криминала- специјалног тужиоца и његов специјални тим.

Ј. Јаковљевић

КАД НАСИЉЕ ПОСТАНЕ СВАКОДНЕВИЦА
ЗлоЧинац воли мрак
Радикални рез с Милошевићевим режимом није начињен, институције су се урушиле, па је насиље постало свакодневна појава с којом као да смо се сродили
- каже Биљана Ковачевић - Вучо

Додатни цех ратне пошасти, која нам је била у блиском окружењу и над нашим главама, јесте насилништво које је пустило пипке у свакодневици. Сусрет с овом тамном страном наших живота готово је немогуће избећи, а док се о овом вербалном, психичком и емотивном злостављању обично ћути и “у складу с лепим понашањем” прихвата улога трпног придева, напасник и жртва стижу у жижу јавности кад насиље добије физичке размере у неком жестоком блиском сусрету, где ће они најбруталнији, као последњих месеци, нажалост “накљукати” црне хронике новинских стубаца. На питање има ли лека овој епидемији злостављања, како у породици, тако и у друштву у целини, и колико каснимо у превенцији ове бољке која нам се добрано залепила као и у другим земљама у транзицији, потражен је одговор на трибини “Свакодневно злостављање у друштву и породици” коју је организовао Форум жена Лиге социјалдемократа Војводине и Лиге социјалдемократске војвођанске омладине, у Новом Саду.
Да је увертиру за овај феномен новог века понудило још време Милошевићевих ратних прича, а да рез с овим бременом није начињен одмах по његовој смени, подсетила је адвокаткиња Биљана Ковачевић-Вучо из Југословенског комитета правника за људска права (ЈУКОМ), гошћа ове трибине, нагласивши да насиље постоји у сваком друштву, али да се она развијенија с њим успешније боре јер су механизми заштите, које треба да пруже одговарајуће кривично-правне те институције социјалне заштите, агилнији, чине много више на превенцији, брже реагују и испољавају већу солидарност, па је и број оваквих случајева мањи.

- Живимо у крајње контаминираном амбијенту - предочила је Биљана Ковачевић-Вучо. - На сукобе и насиље нису имуне ни владајуће партије, политички неистомишљеници. Радикални рез с Милошевићевим режимом није начињен, институције су се урушиле, па је насиље постало свакодневна појава с којом као да смо се сродили. Кад ове институције не функционишу како треба, кад је у оквиру медијске пажње овакав догађај само неколико дана - јасно је да смо у безнадежној ситуацији. У таквој атмосфери намеће се као општи и страх од сведочења, јер сваки онај ко потврди да је насилник злостављао жртву већ сутра може бити нова жртва тог истог насилника.
Илуструјући ову тврдњу примером, Биљана Ковачевић - Вучо је подсетила на случај физичког и сексуалног злостављања десетогодишњег Рома из Великог Градишта, где је о његовом страдању знала готово цела паланка, постојало је чак и десетак сведока који су ово брутално иживљавање над малишаном пратили погледом из непосредне близине, али учмали дух ове средине, где су институције које о овоме треба да брину биле успаване, баш као и локални челници власти, није предузимао ништа да се починиоци приведу пред лице правде. Ћутање је било закон ове средине, јер оно је злато за сваког сведока који би уз овакве “механизме заштите” који уопште нису функционисали, сам ускоро постао жртва.
У таквој ситуацији чини се да су једино здраво ткиво невладине организације које штите људска права, на шта је указала Мирна Кошановић, друга гошћа ове трибине, такође адвокаткиња из ЈУКОМ-а. - Наша средина као да је постала идеална за насиље над најрањивијима, децом и старима и немоћнима, у ригидној породици и социјалном миљеу где институције не реагују правовремено и адекватно. Центри за социјални рад се обично правдају да немају довољно новца и кадрова, али како онда објаснити да баш нико није пратио породицу за коју се знало у окружењу да је отац наркоман, који је, нажалост, недавно у афекту премлатио до смрти своју осмомесечну кћер Даницу. Или, прича о мајци с Новог Београда, за чије су необично понашање људи из њеног непосредног окружења указивали, а да је баш нико није пратио и покушавао да помогне пре њеног стравичног злочина над трогодишњим близанцима. У средини где влада мрак, насилник може да ради шта хоће. Чак ако се и региструје и приведе, па се против њега покрене кривични поступак, он ускоро опет бива на улици и насилништво се понавља...
- Заборавља се да злостављана деца и кад одрасту сама често постају злостављачи - указала је Мирна Кошановић. - Отуда је пре свега превенција злостављања оно што нама највише недостаје, па нам се чини да НВО које покушавају да томе крену у сусрет “шлајфују” у месту јер недостаје прави контакт с професионалним институцијама, па “сигурне куће”, које су чеда НВО, потрају док за њих има новца, а сви они који треба да буду умрежени за борбу против насиља уопште - не чине то на прави начин.
Колико је наша средина још ригидна кад се тек говори о сексуалном злостављању, илустровала је Биљана - Ковачевић Вучо помињући и кривично-правни вокабулар за овакве радње. Још увек се у нас каже да је “насилник извршио обљубу, или противприродни блуд над жртвом”, мушки део популације ће прекоментарисати да “ничег ни нема док кучка не мрдне репом”, док ће женски језици на све то рећи: “А како се мени то не дешава, него баш оној?” А како тек онда да жртве очекују заштиту и преговоре о свом злостављању за времена, док се не догоди оно најгоре?

Г. Царин