Дечји дневник

Свети Сава

Свети Сава... И ове године га по ко зна који пут славимо.
Једног лепог јануарског јутра сам се пробудила и стала крај прозора. Падао је снег. Цео град је био прекривен снежним огртачем. У даљини се видео један човек и много деце. Нисам га одмах препознала, али касније сам схватила да је био Свети Сава. Браон коврџава коса и плаве очи које су зрачиле посебном топлином. Имао је на себи дугачку мантију крем боје са исцртаним браон крстовима. Није му било хладно. А и зашто би, кад зна да још мало долази његов дан, Савиндан, да му се сва деца радују и са својим наставницима припремају славље.
Сава је нешто приповедао деци. Она су седела на санкама и пажљиво га слушала. Било је изузетно лепо видети нашег првог архиепископа и просветитеља тако близу, а у ствари тако далеко.
Убрзо сам схватила да сам Светог Саву замислила, јер је он мртав и може ми бити једино у мислима, као што је и сада био.

Миа Костић, VII4
ОШ “Јован Поповић”
Нови Сад

О снегу

Освануо је зимски дан. Све је било бело.
Снег је направио бели покривач. Покрио је кровове кућа и аутомобила. Од навејаног снега гране су се повиле. Барице су се заледиле и представљале добро место за клизање. У сваком дворишту био је направљен Снешко Белић. На брегу су се деца санкала и грудвала. Мраз је прошарао прозоре. Деци су се носићи смрзли, али, нису хтела да иду кућама. Убрзо је пала ноћ. Никога више није било напољу.
Све је утихнуло. Нико се није чуо, само су пахуље непрестано падале.

Александар Јовић, IV4
ОШ “Душан Радовић”,
Нови Сад

Свети Сава

Свети Сава, школска слава,
сву децу обасјава.
Част српском роду
даде Сава Свети,
поклањајући своме народу
веру, да за њу ваља мрети.

Учитељ, дипломата и писац,
многих манастира створитељ,
Сава је био свега српског покровитељ.

Турчин, тај стари враг, његове мошти спали,
да му уништи сваки траг,
али се уместо пепела, светлост јави.

Зато му данас име славимо,
да своју веру и српство обновимо.

Оливера Радосављевић, В3
ОШ “Јован Поповић”,
Нови Сад

Како сам провела зимски распуст

Овај зимски распуст ће ми заувек остати у сећању, јер се разликује од осталих по томе што сам лепше него раније прославила Нову годину и Божић. Нову годину сам дочекала у мојој викендици у Чортановцима са друговима и другарицама, а Божић у кругу породице.
После Нове године и Божића навејао је велики снег, прекрио цео град и омогућио ми да се спуштам “клиском”. Када сам се попела на врх узвишења у близини нашег стана, уз мало страха, одлучила сам да се “клиском” спустим низ падину. Спуштање ме је одушевило, али, при крају вожње, снег ме је сасвим затрпао. Убрзо је на узвишење дошла група деце из мог комшилука и почела да прави Снешка Белића. Придружила сам им се. Једна девочица је донела мало угља, један дечак лонац, а ја сам донела шаргарепу и направили смо дивног Снешка Белића, а онда смо се раздрагано радовали.
У другом делу распуста ишла сам у биоскоп и гледала филм “Хари Потер и дворана тајни”. Филм ме је одушевио, много је бољи од првог дела “Хари Потер и камен мудрости”, јер има више акција и ризика.
Овај зимски распуст је био посебан, и зато што ми се улазак у Нову годину чинио лепши. Надам се да ће се ова година завршити како је и почела: пуна радости, среће, лепих догађаја и дечије раздраганости. На крају, овај зимски распуст остаће ми дуго у сећању и никада га нећу заборавити.

Исидора Ђорђевић, В1
ОШ “Никола Тесла”, Нови Сад

Зима

Зима је дошла
са снегом у наш крај,
а бели је покривач
покрио цео мој завичај.

Пахуље веју ли, веју,
док се деца радосно
санкају и смеју.

Птице селице отишле су
на југ,
а напољу се чује
ветра фијук.

Птичје песме нема више,
беле пахуље замењују кише.
Кровови кућа се беле,
а деца се санкању веселе.

Соња Скенџић, IVб
ОШ “Чаки Лајош“,Бачка Топола

Здравица птицама

У златно јутро,
у свануће дана,
кад је роса падала са грана,
стигли су нам певајући гости,
весници среће и радости.

Милозвучна песма,
чује се свуда,
чак до околних брда,
и, ево, сад је дотакла грање дуда.

Птице напрежу
медене жице,
само због среће и радости,
пчелице излећу из кошнице,
добродошли златокрили гости.

Када све друге песме утихну,
и ливаду обавије мрак,
птице ће тишину да прекину,
као златан сунчев зрак.

Милица МедићIVц
ОШ “Јожеф Атила”,Нови Сад

Живети заједно

МИРОСЛАВ САМАРYИЋ: УЧЕШЋЕ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА У ОРГАНИМА ВЛАСТИ У ВОЈВОДИНИ (4)
Неравноправни у судству
Док су у представничким телима на нивоу Скупштине Војводине и Скупштина општина и колективним извршним органима адекватно заступљени, припадници мањина су запостављени кад су у питању инокосне функције, а пример неравноправности су судство и тужилаштво

У Војводини припадници мањина неравноправније су заступљени кад су у питању органи централне власти него кад се ради о општинама. Само 37 Мађара су судије општинских судова (9,7% укупног броја судија). У 30 општинских судова на територији Војводине раде 383 судије. У шест окружних судова од укупно деведесет судија само четворо су Мађари (4,4%), три у Окружном суду у Суботици и један у Зрењанину. Међу општинским јавним тужиоцима и њиховим заменицима од њих укупно сто осам су Мађари и то шест на подручју с мађарском већином и свега два у другим тужилаштвима (у Сомбору и Ковину). Три Мађара су окружни тужиоци или њихови заменици (9,4%, по један у Новом Саду, Суботици и Зрењанину.) Пет судија трговинских судова су Мађари (10,2%).
Једанаест судија општинских судова су Словаци (2,9%), највише их је у Ковачици три, и Новом Саду три, један је судија окружног суда (1,1%, у Новом Саду), три општинска тужиоца (3%, један у Бачкој Паланци, два у Панчеву) и два окружна тужиоца или помоћника (6,2%, по један у Панчеву и Новом Саду). Међу судијама трговинских судова нема Словака.
Шест судија општинских судова су Румуни (1,6%), по две судије Алибунару и Ковачици, и по један у Вршцу и Новом Саду. Два општинска тужиоца или заменика су Румуни (у Вршцу и Панчеву), нема их у окружним судовима и тужилаштвима, а један је судија трговинског суда (2%, у Панчеву).

Језичка баријера

Седам Хрвата и Буњеваца су судије општинских судова (1,8%, пет у Суботици и по један у Сомбору и Панчеву), двоје судија окружних судова су хрватске националности (2,2%, обоје у Суботици), три општинска тужиоца (3,1%, два у Суботици један у Врбасу) и ниједан окружни, а један судија трговинског суда (2%, у Суботици).
Три судије општинских судова су Русини (0,8%, у Новом Саду, Сомбору и Темерину), али их нема у Кули и Врбасу, где се налазе највеће заједнице Русина. Један општунски тужилац је Русин (1%, у Новом Саду), а нема их међу окружним судијама и тужиоцима и судијама трговинских судова.
Међу општинским судијама је 21 Црногорац (5,5%), четири су судије окружних судова (4,4%), пет су општински (5%), два окружни тужиоци, а ниједан судија трговинског суда није Црногорац.
Најзад, 276 општинских судија су Срби (72,2%), 71 је судија окружних судова (78,9%), 75 (75,05%) су општински а 25 (78,1%) су окружни тужиоци, 41 (83,7%) Србин је судија трговинских судова. Очигледно је да су Срби и Црногорци презаступљени међу носиоцима правосудних функција, што представља проблем не само због националних неравнотежа него и због тога што је неопходно да судови у којима су и мањински језици судски језици (а то су скоро сви судови у Војводини) имају довољан број судија који ове језике знају.
Подаци о националној припадности судија важан су показатељ, али требало би утврдити да ли правосудни систем дискриминаторски делује (на пример, неједнаке казне за кривична дела исте тежине у зависности од етничке припадности починиоца).
Недостају подаци о националној припадности судија поротника. Они су бирани после преврата из 2000, а утисак је, на основу прегледа спискова поротника, да етничка равнотежа постоји.

Без социјалне неједнакости

Нажалост, углавном недостају подаци о националној припадности функционера у државној администрацији кад су у питању и средишњи органи и подручне јединице. Током деведесетих постојала је апсолутна кадровска доминација Срба. Из изнетог прегледа може се закључити да су припадници мањина адекватно заступљени у представничким телима (Скупштина Војводине, скупштине општина) и колективним извршним органима (извршни одбори скупштина општина). Етничка асиметрија настаје кад су у питању инокосне функције. На локалном нивоу обично међу функционерима доминирају припадници локалне већине. Када су у питању судови и тужилаштва, стање је друкчије, ту су већински монополи изразитији и то је вероватно случај и када је у питању државна администрација. Из истраживања ХО и ХЦИТ-а следи да су припадници мањина и даље подзаступљени кад је реч о престижним положајима.
И ова анализа указује на незадовољавајући друштвени положај Рома. У Војводини има само девет Рома одборника и само један судија општинског суда. Ни један други Ром не заузима неки од положаја који су обухваћени информацијом, а судећи према подацима ХО и ХЦИТ-а, нема их ни међу директорима комуналних предузећа, као и оних у друштвеној својини или банкама.
Да би се оценио положај неке мањинске заједнице и њених припадника, неопходно је узети у обзир и показатеље социјално-економске природе. Војводина је најразвијеније подручје у Србији, а у неким општинама са претежно мањинским становништвом остварује се највећи просечни приход по становнику у Србији (Кањижа). Утисак је да у Војводини не постоје социјалне неједнакости по етничком основу (осим кад су у питању Роми), мада таква истраживања последњих година нису вршена.

Неуништиви Југословени

Занимљиво је да међу носиоцима правосудних функција има знатно више Југословена него што је то случај када су у питању општинске функције. Међу општинским судијама има их 18 (4,7%), од тога 7 у Суботици, чак седам окружних судија (6 у Новом Саду, један у Сомбору), три општинска тужиоца (3%, Нови Сад, Зрењанин и Бела Црква), ниједан окружни тужилац и један судија трговинског суда (2%, у Суботици). Настојање свих балканских националиста да искорене Југословене очигледно није успело. Најзад, ваља забележити да је један Ром судија општинског суда (0,3%, у Старој Пазови). На другим правосудним функцијама нема Рома.

УКРАЈИНЦИ У ВОЈВОДИНИ
Значајан печат у српској култури
Тек пописима после 1971. године Украјинци добијају статус националности

Украјинци у Војводини чине свега око 0,25% укупног стнаовништва, али имају дугу историју. У монографијама многих места појединачно се помињу још у 16. веку. Забележено је веће присуство Украјинаца у овим крајевима у време турске доминације. На почетку 18. века украјинска интелигенција оставила је значајан печат у српској култури. Посебно у образовању (Школа у Сремским Карловцима), уметности (израда иконостаса у фрушкогорским манастирима), литератури и другим областима. Половином 18. века Украјинци насељавају Бачку и део Срема под старим именом Русини, који назив су задржали и до данас. Крајем 18. века на обалама Дунава своје станиште траже запорошки Козаци, после слома “Запорошке сичи”. Појединачних досељавања било је током 19. и 20. века, посебно између два светска рата, а масовније у време Октобарске револуције у Русији, односно Совјетском Савезу.
После Другог светског рата Војводина је насељена већим бројем украјинског становништва, пресељавањем из Босне, у то време заједничке државе Југославије. Ови Украјинци, хтењем Аустроугарске монархије, насељени су из Галиције у Босну после Берлинског конгреса 1878. године. Најмасовније насељавање је било на прелому 19. и 20. века, а трајало је до почетка Првог светског рата.
По попису из 1948, 1953. и 1961. није могуће установити број Украјинаца у Војводини, будући да украјинска национална мањина није била посебно исказана, него је сврстана под заједничким називом “Русини, Рутени, Украјинци, Малоруси”. Истина, то су синоними, односно историјски називи за Украјинце. Међутим, ови подаци се не могу прихватити као веродостојни, јер не дају праву слику о Украјинцима. Велики број Русина себе не сматрају Украјинцима, него аутохтоним народом, пошто имају свој језик, писмо, нове обичаје и друго. Немали број Русина своје корене тражи и у другим закарпатским народима. Али, без обзира на ова опредељења сви задржавају за себе назив Русини, а у последње време Руснаци или чак Руси.
Тек у пописима после 1971. године Украјинци добијају статус националности и имају своју “рубрику” у пописним листама. Зато ова анализа и полази од овог пописа. Међутим, ни овом приликом нећемо имати праву слику, јер се из ових пописа не може утврдити време и начин насељавања. Познато је да је један број Украјинаца колонизиран, заједно с другим колонистима из Босне 1946. године. Према нашем сазнању, Украјинци колонисти су насељени у Будисави, Каћу и Ковиљу у Бачкој и Руском Селу у Банату. Далеко највећи број украјинске популације се појединачно насељавао, током дужег послератног времена. Ова насељавања су била неорганизована и стихијна, што се најбоље види по томе да Украјинци и данас живе у свих 45 општина у Војводини и чак у 217 насељених места.
Интересантно је погледати до које мере је негруписана украјинска популација у појединим општинама и местима у Војводини. То најбоље илуструју подаци да, на пример, по попису из 1991. године у 21 општина живи мање од десет Украјинаца, односно укупно 85 житеља. Од 11 до 100 Украјинаца живи у 18 општина, односно укупно 442 становника. Значајнија украјинска популација је груписана у шест, односно пет општина, ако се изузме општина Бач са 118 житеља.
Укупан број Украјинаца смањује се поготово од 1991. године, када се број украјинског становништва смањио за 8,5% у односу на 1971. годину. Од укупног броја око 85% Украјинаца живи у наведених пет општина, а од тога око 50% у општинама Кула и Врбас. Карактеристично је да се број Украјинаца релативно и апсолутно повећава једино у Кули, док у осталим општинама стагнира или се смањује. Са становишта одржавања националног идентитета оваква груписаност би се могла позитивно оценити. Међутим, мало детаљнија анализа показује другачију слику. И у овим општинама Украјинци живе у педесетак насељених места, која су често међусобно удаљена и преко 20 километара. Једино у Врбасу и Кули живи око 1.000 или нешто више становника украјинске националности, што може представљати критичну масу за неку активност на културном и образовном националном плану. То се донекле може рећи и за Сремску Митровицу и Инђију са око 400 Украјинаца, док у граду Новом Саду живи свега око 200, а у другим местима неупоредиво мање.
У 1991. години у Србији је било укупно 4.957 Украјинаца, што значи да је преко 91% живело у Војводини. По попису из 2002. године у Србији има 5.354 Украјинца, од тога 4.653 или 86% у Војводини. У другим деловима Србије живи 719 Украјинаца, а од тога броја 60% у Београду.
Можда овом приликом треба напоменути да су процене, посебно по појединим парохијама, да је број Украјинаца ипак нешто већи. Било би добро додатним истраживањима установити узроке оваквог стања и установити приближнији број Украјинаца, пре свега у Војводини. Посебно би ваљало испитати разлоге неизјашњавања Украјинаца према свом националном пореклу.

Борис Небесниј

Сто хиљада мађарских легитимација

Више од сто хиљада становника Војводине мађарског порекла и припадника других нација из мешовитих бракова, затражило је легитимације које Влада Мађарске издаје Мађарима ван граница матичне земље. “Шест наших канцеларија примило је 105.000 захтева - 93.805 за ’мађарске легитимације’ и 2.564 за чланове породица, док се преостали део односи на ученичке и професорске легитимације”, рекао је за “Мађар Со” секретар канцеларије невладине организације Јединство мађарске мањине Ото Буш. Та невладина организација посредује у издавању тих легитимација. Буш каже како је до католичког Божића обрађено 87.000 захтева, а да је до сада одбијено 246 захтева, што је, према његовим речима, “занемарљива бројка”.
Током протеклих годину дана у шест земаља у суседству Мађарске предато је око шест стотина хиљада захтева за издавање мађарских легитимација. Највише захтева, око 350.000, поднето је у Румунији, затим у Украјини, док је српска покрајина Војводина на трећем месту по броју поднетих захтева. (Бета)

КОМИТЕТ УН ОЦЕНИО ДА ЈЕ СРЈ ПРЕКРШИЛА КОНВЕНЦИЈУ
Тортура с благословом власти

Фонд за хуманитарно право (ФХП) саопштио је да је Комитет УН против тортуре оценио да је СРЈ прекршила Конвенцију УН против тортуре, због “разарања” ромског насеља у Даниловграду, 1995. године. У саопштењу се наводи да је Комитет донео закључак на основу представке, коју су у име 65 Рома з аједнички поднели ФХП, Европски центар за права Рома (ЕРРЦ) и адвокат Драган Прелевић.
Инцидент се догодио након што су двојица Рома силовала девојчицу неромске националности. Неколико стотина грађана тада је почело да руши и пали ромско насеље Божова Главица, “уз прећутно одобравање општинских власти и полиције”. Према писању штампе, тадашњи председник Скупштине општине Даниловград похвалио је сутрадан све који су учествовали у “акту насиља против Рома”, рекавши да грађани Даниловграда “знају да казне када им се угрозе част и достојанство”.
ФХП наводи да су даниловградски Роми после тога “побегли из града, и склонили се у предграђа Подгорице, где живе и данас. “Упркос прелиминарној истрази, није подигнута ни једна оптужница против било кога ко је учествовао у погрому”, пише у саопштењу ФХП-а. (Бета)

УТВРЂЕНЕ ЦЕНЕ РИБОЛОВАЧКИХ ДОЗВОЛА
Шаренило ценовника

Корисници делова риболовних подручја утврдили су ове недеље цене појединачних корисничких дозвола. Како је изјавио стручни саветник секретара за пољопривреду водопривреду и шумарство Милан Милашиновић, цене ових дозвола нису коначне и вероватно ће поједине бити кориговане, јер је договорена цена и за обједињену војвођанску дозволу од 3.300 динара, са могућношћу плаћања у две или четири рате. Утврђен је и број дозвола за привредни риболов, с тим што је и њихов број подложан изменама. Под контролом Секретаријата биће одштампано 57.500 спортских дозвола, чија ће продаја бити вршена преко удружења спортских риболоваца.

Спортске дозволе

На подручју на ком газдују “Војводинаводе” цена дозволе износи 1.800 динара, повлашћена дозвола је 1.200 динара док је дневна 500 динара. Национални парк “Фрушка гора” који газдује риболовном водом “Дунав 2” од моста код Бачке Паланке па до моста код Бешке, одредио је цену од 2.400 динара, док ће повлашћена бити 1.250. На водама на којима газдују “Војводинашуме” цена дозвола је 1.700 динара, док је повлашћена 1.300 динара. Цена дозвола на подручјима Риболовачког савеза Војводине износи 1.800 динара, док је цена повлашћене 1.150 динара. На делу реке Чик на којој газдује “Фамилиа цооп” из Аде цена дозвола је 1.200 динара, повлашћена је 1.000 и 500 динара је цена дневне дозволе. О Мртвој Тиси ће бринути ЈП “Развој” из Жабља и на овој води цена дозволе је 1.600 динара, повлашћена је 800 док је дневна 300 динара. На подручјима риболовних вода на којима газдује ЗЗ “Фрушка гора” из Ирига цене дозвола још нису утврђене. На Криваји и Бељанској бари, о којима се стара “Панаква” ДОО из Новог Сада, цена дозволе је 1.000 динара, повлашћена је 500 и дневна дозвола је 200 динара. На вештачком језеру Павловци у Срему, које је додељено “Рибобел” ДОО из Жабља, цене дозвола ће бити 1.600 динара, повлашћена 1.000 динара и дневне 500 динара.

Дозволе за привредни риболов

На риболовним подручјима на којима газдују “Војводинашуме”, одређене су цене за привредни риболов и број дозвола који ће бити пуштен у продају. На риболовном подручју “Дунав 2”, којим управљају “Војводинашуме” биће пуштено у продају 40 дозвола за привредни риболов по цени од 50.000 динара. На риболовном подручју “Дунав 3” између Бешке и Бановаца, којима такође управљају “Војводинашуме”, биће пуштено 50 дозвола за привредни риболов по цени од 40.000 динара. На делу “Дунава 3”, између Ковина и Руме, издаће се 100 дозвола за привредни риболов по цени 40.000 динара. На “Сави 1” и “Сави 2” на којима такође газдују “Војводинашуме” биће пуштено у продају 50 дозвола по цени од 35.000 динара. На целом риболовном подручју на којем газдују “Војводинашуме”, издаће се 35 дозвола за бућку по цени од 15.000 динара.
Риболовачки савез Војводине такође је одредио ценовнике за привредни риболов и то на овај начин. На риболовном подручју “Тиса 1” биће издато 16 дозвола по 60.000 динара, две дозволе по 120.000 динара и 12 дозвола по 180.000 динара. На риболовној води “Тиса 2”, на којој газдује Риболовачки савез Војводине, биће додељено 14 дозвола за привредни риболов по цени од 120.000 динара. На риболовним подручјима “Тиса 1” и “Тиса 2” наћи ће се и 50 дозвола за бућку по цени од 14.400 динара.
Национални парк “Фрушка гора” који газдује риболовном водом “Дунав 2” од моста код Бачке Паланке па до моста код Бешке, пустиће у продају 35 дозвола за привредни риболов по 66.000 динара и 4 дозволе за бућку по цени од 15.000 динара.

У ХАЈЦИ „МАРГИТСКА ЛИСИЦА 2003.”
ОДСТРЕЉЕНА 21 ЛИЈА
Ловци лукавији од лисица

Око 130 ловаца из више општина, у организацији ловачке секције „Зец”, и поред лоших услова на терену, због отапања снега, успешно су окончали овогодишњу хајку на лисице „Маргитска лисица 2003.”. За један ловни дан одстрељена је чак 21 лукава лија. Да успех буде већи чак 18 ловаца забележило је улов. Ово је трећа година за редом како Маргићани организују хајку. У првој одстрељено је девет, у другој дванаест, а ове године двадесет и једна лисица. Ако се у обзир узме да је прошле недељу у хајкама у Хајдучици уловљено 4, а у Алибунару 6, онда се ова хајка у Маргити може сматрати и рекордном.
- Волео бих да се још неко похвали са оваквим бројем одстрељених лисица у Југославији за један ловни дан, каже председник Ловне секције „Зец”, Згрђа.
Сви ловци који су се из хајке вратили са пленом добили су похвалу за учешће, а након лова приређена је гозба са срнећим гулашем.
Ловачка секција „Зец” из Маргите постоји већ 62 године, ради у оквиру Удружења „Брзава” из Пландишта и окупља око 40 заљубљеника у лов. До следеће хајке, кажу, предстоји им годишња Скупштина и Ловачко вече. А. Ч.

ИЗ УСР „КЕЧИГА”
Скупштина спортских риболоваца

Од председника УСР “Кечига” Иштвана Ђереа, сазнали смо, да је у припреми одржавање Скупштине овог спортског удружења, и да је приватно предузеће “Фамилиа Кооп”, ових дана у Скупштини АП Вовјодине, потписало уговор о уступању на коришћење рибарског подручја дела речице ЧИК од 3,9. до 7. километра и да ће се, на пролеће, интензивно наставити радови око даљег уређења околине ове природне лепотице, која се налази надомак Бачког Петровог Села.
Спортски риболовци су, иначе, током јануара месеца, у више наврата организовали више успешних акција прибијања леда на речици Чик у циљу очувања богатог рибљег фонда, што ће и даље чинити, зависно од временских услова у наредном периоду. Ј. Ж.

ПРВЕ СУБОТЕ У ФЕБРУАРУ ХАЈКА НА ШАКАЛА И ЛИСИЦУ
„Фрушка гора 2003.”
Циљ смањење предатора у ловишту и дакако дружење ловаца

Ловачко удружење “Срндаћ” у Беочину и ловачка друштва у Черевићу и Баноштору у сарадњи са “Ловачким новинама”, Скупштином општине Беочин и “Војводинашуме” - Национални парк “Фрушка гора”, организоваће осму по реду хајку на лисице и шакале “Фрушка гора 2003”.
Ова манифестација је већ постала традиција на овим просторима. Предстојећа хајка “Фрушка гора 2003.” одржаће се прве суботе у фебруару. Према већ утврђеном плану хајка ће се одвијати на северним падинама Фрушке горе, скоро на целој ловној површини овог ловачког удружења, у дужини од око 20 километара што подрезумева и један део шума Националног парка, а на неким деловима долазиће се до саме обале Дунава.
Циљ ове и сличних манифестација је смањење броја предатора и дружење ловаца и ловних радника. Важно је напоменути да је шакал у односу на своју телесну тежину једна од најкрволочнијих и најлукавијих звери нашег поднебља. Примера ради, пре нешто више од годину дана два шакала су на обронцима Фрушке горе заклала теле тешко стотинак килограма. У односу на физички изглед шакала лисица је нешто мања али по штети коју причињава и лукавству не заостаје за њим. Треба узети у обзир да је лисица једна од главних преносиоца опаке и неизлечиве заразне болести, (зоонозе) беснила. Сумирајући све чињенице ова и сличне манифестације, потпуно су оправдане и потребне.
Котизација за ову манифестацију је 500 динара по ловцу, док је за жене-ловце учешће гратис. Наравно у цену котизације урачунат је и превоз до ловишта и доручак, богат “свечарски” ручак уз сремачко вино и тамбураше.
Сви заинтересовани додатне информације могу добити на тлефоне: 021/338-228, 879-029 и 879-007.

БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО
Прехрањивање дивљачи

Чланови Ловачког удружења “Зец” који су прошле године прославили редак јубилеј, 75 година постојања и успешног рада, ни ових хладних зимских дана не мирују и ништа не препуштају случају.
Ловочувар Влајко Топалски, истиче, да се скоро свакодневно обилази ловиште, прегледају хранилице којих има укупно 20 и прехрањује дивљач довољним количинама зрнасте хране.
До сада је изнето 10.000 килограма кукуруза и 80 бала детелине и мада овај посао није нимало лак, то ће се радити све док то временски услови буду условљавали. Ј. Ж.